ВЕЛИКИЕ ПИСАТЕЛИ ОТЕЧЕСТВА

Печать
PDF

(Продолжение. Начало «В» от 15.02.2023, от 15.03.2023, от 29.03.2023, от 19.04.2023, от 26.04.2023, от 03.05.2023, от 07.06.2023, от 21.06.2023, от 05.07.2023, от 19.07.2023, от 26.07.2023, от 16.08.2023, от 23.08.2023, от 30.08.2023, от 05.09.2023, от 13.09.2023, от 25.10.2023, от 20.12.2023, от 28.02.2024; от 06.03.2024; от 20.03.2024)

Газета «Вести» продолжает рубрику «Великие писатели Отечества». Нашим читателям мы предлагаем ознакомиться с краткой биографией людей, которые существенно повлияли на мировоззрение россиян, воспитание в них чувства прекрасного, сделали русский язык великим и могучим. При этом не будем забывать, что некоторые из них стали предвестниками трех революций в Российской империи, приблизив смутные времена с кровавой круговертью. Великие писатели Отечества составляют часть нашей истории и заслуживают того, чтобы их творчество знали и помнили.

Материалы печатаются по книге «Сто великих писателей», авторы Любовь Калюжная и Геннадий Иванов, издательство «Вече», 2002 год, а также иным источникам.

Иван Алексеевич Бунин
(1870–1953)

(Продолжение. Начало «В» от 20.03.2024)

В предреволюционные годы Бунин создает свои знаменитые произведения: повесть «Деревня» (1910), в которой показывает, «во след Радищеву», деревенскую жизнь без всяких прикрас, тем самым споря с идеализацией крестьян народниками, которые провоцировали «бунт бессмысленный и беспощадный». Повесть вызвала большие споры, многие находили её слишком мрачной и обвиняли автора в клевете на русский народ. Далее Бунин публикует повесть «Суходол» (1912), рассказ «Господин из Сан-Франциско» (1915).

Как дворянин и представитель классической русской культуры, Бунин не принял революцию. По свидетельству Веры Николаевны, он говорил, что «не может жить в новом мире, что он принадлежит к старому миру, к миру Гончарова, Толстого, Москвы, Петербурга; что поэзия только там, а в новом мире он не улавливает её». В мае 1918 года вместе с Муромцевой он покидает Москву. Около двух лет они живут в Одессе, переходящей из «белых» в «красные» руки. «Зрелище это было совершенно нестерпимо для всякого, кто не утратил образа и подобия Божия, – вспоминал писатель, – и из России бежали все имевшие возможность бежать». Позднее он передал свои впечатления в книге «Окаянные дни» (1925–1926), увидев в революционной стихии образ зверя.

Бунин с женой эмигрировали и с 1920 года поселились в Париже, а затем переехали в Грасс, небольшой городок на юге Франции. Об этом периоде их жизни (до 1941 года) можно прочесть в талантливой книге Галины Кузнецовой «Грасский дневник». Молодая писательница, ученица Бунина, она жила в их доме с 1927 по 1942 год, став последним очень сильным увлечением Ивана Алексеевича. Бесконечно преданная ему Вера Николаевна пошла на эту, может быть, самую большую жертву в её жизни, понимая эмоциональные потребности писателя («Поэту быть влюбленным еще важнее, чем путешествовать», – говаривал Гумилев).

Андрей Седых, журналист, близко общавшийся с Буниными, в своих воспоминаниях пишет: «У него (Бунина. – Л.К.) были романы, хотя свою жену Веру Николаевну он любил настоящей, даже какой-то суеверной любовью. Я глубоко убежден, что ни на кого Веру Николаевну он не променял бы. И при всём этом он любил видеть около себя молодых, талантливых женщин, ухаживал за ними, флиртовал, и эта потребность с годами только усиливалась. Автор «Темных аллей» хотел доказать самому себе, что он еще может нравиться и завоевывать женские сердца…» Хотя и признавал, что с Галиной Кузнецовой у Бунина был «серьезный и мучительный роман». Он завершился драматически для писателя.

В эмиграции Бунин написал такие шедевры прозы, как: повесть «Митина любовь» (1925), рассказы «Роза Иерихона» (1924), «Солнечный удар» (1927) и роман с автобиографическими чертами «Жизнь Арсеньева» (1933), который Марк Алданов назвал «одной из самых светлых книг русской литературы» со времени кончины Льва Толстого.

К началу 1930-х годов Бунин обретает европейскую известность. В 1933 году ему, первому из русских писателей, была присуждена Нобелевская премия по литературе: «за строгое мастерство, с которым он развивает традиции русской классической прозы».

В Швецию на торжества по случаю вручения Нобелевской премии Бунина сопровождали Вера Николаевна, Галина Кузнецова и Андрей Седых в качестве личного секретаря, поскольку Бунины не справлялись с лавиной поздравительной корреспонденции со всех концов света. «Должен сказать, – пишет Седых, – что успех Буниных в Стокгольме был настоящий. Иван Алексеевич, когда хотел, умел привлекать к себе сердца людей, знал, как очаровывать, и держал себя с большим достоинством. А Вера Николаевна сочетала в себе подлинную красоту с большой и естественной приветливостью. Десятки людей говорили мне в Стокгольме, что ни один нобелевский лауреат не пользовался таким личным и заслуженным успехом, как Бунин».

Из премиальной суммы Иван Алексеевич выделил 100 000 франков на пожертвования неимущим писателям-эмигрантам, для распределения денег был создан специальный комитет. Разумеется, были и обиженные. Надежда Тэффи пустила остроту: «Нам не хватает теперь еще одной эмигрантской организации: «Объединения людей, обиженных Буниным».

В 1934–1936 годах берлинское издательство «Петрополис» выпустило 11-томное собрание сочинений Бунина. Сквозь «железный занавес» книги писателя неведомыми путями проникали на Родину (в Советской России издавать Бунина начали во времена Н. С. Хрущева), и в Советском Союзе у него появилось немало почитателей даже среди литературно-номенклатурной элиты, велись и переговоры о его возвращении. Однако этот путь для себя Бунин отверг.

Последний сборник рассказов «Темные аллеи» был написан в оккупированной немцами Франции. Над всей Европой витал дух смерти, а из-под пера пожилого голодающего писателя появлялись его лучшие рассказы о любви. Наверное, это объяснимо. Как мысль человека в его последний час влечет в дорогие сердцу места, так и художественный гений Бунина перенесся на родину, в дореволюционное время, в ту Россию, которую он любил. Это обостренное чувство позволило писателю передать предощущение надвигающейся катастрофы в самом сокровенном – в любви, которая в его «Темных аллеях», как правило, мгновенна, внезапна, откровенна (как в последний день) и почти всегда кончается трагически.

В последние годы Бунин работал над воспоминаниями о Чехове. С ним он подружился в 1899 году и с тех пор почти ежегодно навещал его в Ялте, останавливаясь в чеховском доме. Буквально в последние часы жизни Бунина, 8 ноября 1953 года, Вера Николаевна перечитывала ему вслух письма Чехова к нему… Так что уходил Иван Алексеевич в иные пределы не из Франции, а из России, там витала его прощальная мысль.

В завещании Иван Алексеевич высказал желание, чтобы лицо его было закрыто:

«…никто не должен видеть моего смертного безобразия». Видела его только Вера Николаевна, и в письмах друзьям сообщала, что все три дня до предания тела земле «лицо его было прекрасным». Похоронен Бунин на кладбище Сен-Женевьев-де-Буа под Парижем.

Его юношеские предчувствия сбылись – сегодня он стоит в первом ряду русских классиков.

Неизвестные факты об Иване Бунине

Антон Павлович Чехов сыграл большую роль в жизни и карьере Бунина. Когда они встретились, Чехов был уже состоявшимся писателем и сумел направить творческий пыл Бунина по верному пути. Они вели многолетнюю переписку, и благодаря Чехову Бунин смог познакомиться и влиться в мир творческих личностей – писателей, художников, музыкантов.

Бунин не оставил миру наследника. В 1900 году у Бунина и Цакни родился их первый и единственный сын, который, к несчастью, погиб в 5-летнем возрасте от менингита.

Любимым занятием Бунина в юности и до последних лет было определять лицо и весь облик человека (по затылку, ногам и рукам).

Бунин всегда был в хорошей физической форме, обладал хорошей пластикой: был отличным наездником, на вечеринках танцевал соло, повергая друзей в изумление.

У Ивана Алексеевича была богатая мимика и незаурядный актерский талант. Станиславский звал его в художественный театр и предлагал ему роль Гамлета.

В доме Бунина всегда царил строгий распорядок. Он часто болел, иногда мнимо, но всё подчинялось его настроениям.

Интересным фактом из жизни Бунина является то, что большую часть жизни он прожил не в России. По поводу Октябрьской революции Бунин писал следующее: «Зрелище это было сплошным ужасом для всякого, кто не утратил образа и подобия Божия…» Это событие заставило его эмигрировать в Париж. Там Бунин вел активную социальную и политическую жизнь, выступал с лекциями, сотрудничал с русскими политическими организациями. Именно в Париже были написаны такие выдающиеся произведения, как: «Жизнь Арсеньева», «Митина любовь», «Солнечный удар» и другие. В послевоенные годы Бунин более доброжелательно относится к Советскому Союзу, но так и не может примириться с властью большевиков и в результате остается в эмиграции.

Во Вторую мировую вой-ну Бунин отказывался от каких-либо контактов с нацистами: переехал в 1939 г. в Грассе (Приморские Альпы), где и провел фактически всю войну. В 1945 г. он с семьей возвратился в Париж, хотя часто говорил о том, что хочет вернуться на Родину но, несмотря на то, что после войны таким как он правительство СССР разрешило вернуться, писатель так и не вернулся.

В последние годы жизни Бунин много болел, но продолжал активно работать и заниматься творчеством. Умер он во сне с 7 на 8 ноября 1953 года в Париже, где и был похоронен. Последняя запись в дневнике И. Бунина гласит: «Это всё-таки поразительно до столбняка! Через некоторое, очень малое время, меня не будет – и дела и судьбы всего, всего будут мне неизвестны!»

Иван Алексеевич Бунин стал первым из писателей-эмигрантов, которого стали печатать в СССР (уже в 50-х годах 20-го века). Хотя некоторые его произведения, например дневник «Окаянные дни», вышли только после перестройки.

Нобелевская премия

Впервые на нобелевскую премию Бунин был выдвинут еще в 1922 году (его кандидатуру выставил Ромен Роллан), однако в 1923 году премию получил ирландский поэт Йитс. В последующие годы русские писатели-эмигранты не раз возобновляли свои хлопоты о выдвижении Бунина на премию, которая и была присуждена ему в 1933 году.

В официальном сообщении Нобелевского комитета указывалось: «Решением Шведской академии от 10 ноября 1933 года нобелевская премия по литературе присуждена Ивану Бунину за строгий артистический талант, с которым он воссоздал в литературной прозе типично русский характер». В своей речи при вручении премии представитель Шведской академии Пер Хальстрем, высоко оценив поэтический дар Бунина, особо остановился на его способности необычайно выразительно и точно описывать реальную жизнь. В ответной речи Бунин отметил смелость Шведской академии, оказавшей честь писателю-эмигранту. Стоит сказать, что во время вручения премий за 1933 год зал Академии был украшен против правил – только шведскими флагами: из-за Ивана Бунина, «лица без гражданства». Как считал сам писатель, премию он получил за «Жизнь Арсеньева», свое лучшее произведение. Мировая слава обрушилась на него внезапно, так же неожиданно он ощутил себя международной знаменитостью. Фотографии писателя были в каждой газете, в витринах книжных магазинов. Даже случайные прохожие, завидев русского писателя, оглядывались на него, перешептывались. Несколько растерявшийся от этой суеты, Бунин ворчал: «Как знаменитого тенора встречают...» Присуждение Нобелевской премии стало огромным событием для писателя. Пришло признание, а вместе с ним материальная обеспеченность. Значительную сумму из полученного денежного вознаграждения Бунин роздал нуждающимся. Для этого была даже создана специальная комиссия по распределению средств. Впоследствии Бунин вспоминал, что после получения премии ему пришло около 2 000 писем с просьбами о помощи, откликнувшись на которые он раздал около 120 000 франков.

Не обошли своим вниманием это присуждение и в большевистской России. 29 ноября 1933 года в «Литературной газете» появилась заметка «И. Бунин – нобелевский лауреат»: «По последним сообщениям, нобелевская премия по литературе за 1933 год присуждена белогвардейцу-эмигранту И. Бунину. Белогвардейский Олимп выдвинул и всячески отстаивал кандидатуру матерого волка контрреволюции Бунина, чье творчество особенно последнего времени, насыщенное мотивами смерти, распада, обреченности в обстановке катастрофического мирового кризиса, пришлось, очевидно, ко двору шведских академических старцев».

spletnik.ru


Александр Александрович Блок

(1880–1921)

К концу 90-х годов XIX века на первые роли в русской поэзии начал выходить символизм. Русский символизм вобрал в себя самые разнообразные влияния, начиная от французских декадентов – Бодлера, Вердена, Метерлинка, Малармэ, английского аскетизма Оскара Уальда, индивидуалистической проповеди Ибсена и Ницше. Также на его творчество повлияли мистическая философия Владимира Соловьева, романы Достоевского, поэзия Тютчева и Фета, идеи германского романтизма.

Можно проследить особую связь символизма с западным декадентством и выделить разные направления в русском символизме, но если говорить непосредственно о Блоке, то ключ к пониманию его поэзии и вообще к пониманию поэзии «второго поколения» русских символистов лежит в философии и лирике Владимира Соловьева. «Второе поколение», или младосимволисты – В. Иванов, А. Белый, Ю. Балтрушайтис, А. Блок, С. Соловьев – решительно отмежевываются от прежнего «декадентства».

Идее солипсизма, учению о беспредельной любви к себе, призывам к уходу в уединенный мир мечты и неуловимых настроений, пассивности, внежизненности, преклонению перед образом смерти и болезненно извращенному эротизму западного декадентства они противопоставляют идею соборности, активности, пророческого служения поэта, волевые стремления к проведению в жизнь своей религиозно-философской идеи.

«Милый друг, иль ты не видишь, что всё видимое нами – только отблеск, только тени от незримого очами?..» «Всё, кружась, исчезает во мгле, неподвижно лишь солнце любви…» – так пишет Владимир Соловьев и так ощущают жизнь и мир все младосимволисты. Владимир Соловьев выявляет образ «Царевны», мистической «Мировой души», «Софии», «Вечной Женственности», получившей свое высшее развитие в «Прекрасной Даме» Блока.

«Не событиями захвачено всё существо человека, а символами иного», – писал Андрей Белый. И он же говорит: «Искусство должно учить видеть Вечное; сорвана, разбита безукоризненная, окаменелая маска классического искусства».

Сущность русского символизма формулировал Вяч. Иванов: «Итак, я не символист, если не бужу неуловимым намеком или влиянием в сердце слушателя ощущений непередаваемых, похожих порой на изначальное воспоминание («И долго на свете томилась она, желанием чудным полна, и звуков небес заменить не могли ей скучные песни земли»), порой на далекое, смутное предчувствие, порой на трепет чьего-то знакомого и желанного приближения…» «Я не символист, если слова мои не вызывают в слушателе чувства связи между тем, что есть его «Я», и тем, что он зовет «Не – я», – связи вещей, эмпирически разделенных, если мои слова не убеждают его непосредственно в существовании скрытой жизни, там, где разум его не подозревал жизни…» «Я не символист, если слова мои равны себе, если они – не эхо иных звуков».

Можно много размышлять о символизме, из которого вышел Александр Блок, но вспоминаются строки великого Гёте:

Теория, мой друг, суха,
А древо жизни вечно
зеленеет.

Действительно, древо жизни, древо поэзии вечно зеленеет: можно не углубляться в теорию символизма, но получать величайшее наслаждение, нести всегда в своей душе гениальные стихи Блока, от которых жизнь становится словно бы жизненнее и полнее, и возвышеннее. «Под шум и звон однообразный…», «Ночь, улица, фонарь, аптека…», «О доблестях. О подвигах, о славе…», «О, я хочу безумно жить…», «Мы встречались с тобой на закате…», «Девушка пела в церковном хоре…», «Прошли года, но ты – всё та же…», «Незнакомка», «О, весна без конца и без краю…», «Она пришла с мороза…», «Благословляю всё, что было…», «Ты помнишь? В нашей бухте сонной…», «Похоронят, зароют глубоко…», «На улице – дождик и слякоть…», «Май жестокий с белыми ночами…», «Я пригвожден к трактирной стойке…», «На поле Куликовом», «Россия», «Осенний день», «Коршун», поэма «Двенадцать». Эти и многие другие произведения Александра Блока несут в себе такую поэтическую мощь, красоту, так пронзительны, что, безусловно, признаешь – Блок самый знаменитый поэт XX века. Он возвышается не только над своими друзьями по символизму, но и над всеми русскими поэтами всех течений и направлений. С этим соглашались и Ахматова, и Есенин, и Клюев, и Пастернак…

Прекрасная поэзия Блока, может быть, высекалась от того необычайного противоречия, которое жило в поэте. С одной стороны, одним из главных ключевых слов Блока было слово «ГИБЕЛЬ». Корней Чуковский заметил: «Самое слово «гибель» Блок произносил тогда очень подчеркнуто, в его разговорах оно было заметнее всех остальных его слов». Гибель Мессины, комета Галлея, гибель «Титаника» – всё, что гибельно, интересовало его, тревожило. Блок писал А. Белому: «Я люблю гибель, любил её искони и остался при этой любви». Но, с другой стороны, это давало ему возможность острее ощущать жизнь, её красоту, её музыку, её весну:

О, весна без конца и без краю –
Без конца и без краю мечта!
Узнаю тебя, жизнь! Принимаю!
И приветствую звоном щита!

Принимаю тебя, неудача,
И, удача, тебе мой привет!
В заколдованной области
плача,
В тайне смеха – позорного нет!

Принимаю бессонные споры,
Утро в завесях темных окна,
Чтоб мои воспаленные взоры
Раздражала, пьянила весна!

Принимаю пустынные веси!
И колодцы земных городов!
Осветленный простор
поднебесий
И томления рабьих трудов!

И встречаю тебя у порога –
С буйным ветром в змеиных
кудрях,
С неразгаданным именем бога
На холодных и сжатых губах…

Перед этой враждующей
встречей
Никогда я не брошу щита…
Никогда не откроешь ты
плечи…
Но над ними – хмельная мечта!

И смотрю, и вражду измеряю,
Ненавидя, кляня и любя:
За мученья, за гибель –
я знаю –
Всё равно: принимаю тебя!

Вообще в Блоке немало было полярных, влекущих в разные стороны сил. Именно это имел в виду Даниил Андреев, когда говорил о нём, что «появился колоссальный поэт, какого давно не было в России, но поэт с тенями тяжкого духовного недуга на лице».

Тема отдельного и глубокого разговора об устремленности поэта к духовной отверженности, к желанию быть проклятым, духовно погибшим, к жажде саморазрушения, к своего рода духовному самоубийству. Особенно ярко это запечатлелось в книге «Снежная маска». Но это действительно тема отдельного разговора. Кто захочет углубиться в эту тему, может обратиться к книге Даниила Андреева «Роза мира», к главе «Падение вестника».

Александр Александрович Блок родился в Петербурге. Отец его был профессором-юристом, мать (дочь знаменитого ботаника Бекетова) была писательницей. Раннее детство протекало в доме деда, ректора Петербургского университета. Летом Блок жил в дедовском имении – селе Шахматове Клинского уезда Московской губернии. Юного Сашу окружала высокоинтеллигентная дворянская среда, которой была близка литература, музыка, театр. После гимназии Блок учился в Петербургском университете, сначала на юридическом, потом на историко-филологическом факультете. Университет окончил в 1908 году.

В 1904 году вышла его первая книга – «Стихи о Прекрасной Даме». Блоковская лирика этой поры окрашена в молитвенно-мистические тона: реальному миру противопоставлен постигаемый лишь в тайных знаках и откровениях призрачный потусторонний мир. В следующих книгах на первый план выходит образ родины, реальной русской жизни. Блоку было свойственно острое чувство времени, истории. Он говорил: «В стихах каждого поэта 9/10, может быть, принадлежит не ему, а среде, эпохе, ветру».

Поэт отдался этому ветру, стихии. И ветер истории вынес его к океану Русской Революции. Большинству поэтов берег этого океана виделся в крови, в грязи, но не Блоку. Он революцию принял, и даже радовался, что крестьяне сожгли в Шахматове их богатейшую библиотеку. Поэт считал это справедливым возмездием за столетия крепостного права. С подлинной гениальностью поэт уловил и воплотил в знаменитой поэме «Двенадцать» стихию революции. Прочитайте его статьи «Интеллигенция и Революция», «Искусство и Революция». У всех на памяти призыв Блока: «Слушайте музыку Революции!» Поэт записал в дневнике: «Это ведь только сначала кровь, зверства, а потом – клевер, розовая кашка… Сковывая железом, не потерять этого драгоценного буйства, этой неусталости».

Можно, конечно, сказать, что Блок глубоко ошибся. Но можно всё произошедшее в России в те годы понять и как неизбежный ураган от всего накопившегося в русской истории. Другое дело – радостно его встречать или плакать, но изменить ничего нельзя. Блок принял стихию как искупление, как вызов застою. Можно сколько угодно спорить о Христе в конце «Двенадцати», но нельзя не принимать во внимание и точку зрения, что «В белом венчике из роз / Впереди – Иисус Христос» – это ведь нормальный христианский взгляд на произошедшее, что всё от Бога, что ничего здесь не совершается без Его воли или попущения.

Блок – лирик мирового масштаба. Лирический образ России, страстная исповедь о светлой и трагической любви, образ Петербурга, «заплаканная краса» деревень, величавые ритмы итальянских стихов – всё это богатство влилось в русскую поэзию широкой полноводной рекой.

Со смертью Блока связано несколько версий. Одна из них, что он умер от голода, другая, что его отравили большевики, третья, что он «заболел весь», «всем человеком», как Аполлон Григорьев – это слова Ремизова. Говорят, что перед смертью Блок в сердцах разбил бюст Аполлона, мол, он проклял красоту, принесшую ему столько боли…

И всё же, всё же – именно Александр Блок сказал: «Сотри случайные черты, / И ты увидишь, мир прекрасен!».
Другое дело – какой ценой стираются случайные черты.

Несколько интересных фактов об Александре Блоке

Поэтический путь Блок начал в 5 лет. В 10 лет он принимал участие в создании журнала «Корабль».

Александр Блок был женат на дочери известного ученого Менделеева.

Свою первую книгу стихотворений «Стихи о Прекрасной даме» поэт посвятил жене – Лидии Менделеевой.

Поэт путешествовал по Европе: жил в Италии, Германии и во Франции.

В 1916 году Блока призвали на службу в армию в строительные войска.

После событий 1917 года Блок не уехал из страны. Он много работал в различных комитетах, организациях и комиссиях и мало писал.

В 41 год Блок умер от воспаления сердечных клапанов. Похоронен в Санкт-Петербурге.

Александр Александрович Блок написал много стихотворений для взрослых. Есть у поэта и произведения, которые он написал специально для детей.

yaklass.ru


Подозревался в антисоветском заговоре

Блок всегда мечтал о равенстве и братстве. Очень много раз он возлагал большие надежды на революцию. Не раз убеждал сам себя, что если придет новая власть, то это принесет только процветание всему народу.

Однажды большевики заподозрили Александра в антисоветском заговоре. В 1919 году его арестовали, но спустя некоторое время выпустили. После он сильно заболел и вскоре умер.

Перед смертью пытался уничтожить собственные рукописи

Александр не дожил буквально несколько месяцев до сорока одного года. Многие отмечали, что он сгорал прямо на глазах, ему нечем было больше дышать. Человек потерял в жизни какой-либо смысл.

В официальных документах указывается, что Блок умер от истощения организма. Такой диагноз довольно часто ставили петроградцам. Они выглядели замученными и полностью истощенными. Александр постоянно недоедал, у него выпадали зубы, случались обмороки.

Его знакомые говорили, что он терял последние силы, мучился от страшных болей. Врачи постоянно кололи ему морфий. Его жена вспоминала те дни с ужасом: «Порой Саша от злобы бил посуду, ломал дома стулья».

Это коснулось и его сочинений. Он решил, что не хочет ничего оставлять после своей смерти. Все сочинения, рукописи, экземпляры с работами писатель рвал, а затем сжигал дотла.

Врач часто советовал Блоку уехать куда-нибудь за границу, чтобы немного отдохнуть от этой жизни. Но он не соглашался. Однажды всё же подал документы на выезд, но правительство побоялось того, что поэт начнет критиковать власть за границей. Положительное решение о его отъезде пришло буквально за несколько месяцев до кончины.

Смерть поэта вызвала большой резонанс не только в России, но и за рубежом. Говорили об этом много. Великие умы тяжело отнеслись к этому. Многие утверждали, что писателя можно было спасти, если бы он вовремя отправился за границу.

Кроме жены, был влюблен в Любовь Андрееву-Дельмас

Практически все знали о том, что, помимо жены, Александр Блок был влюблен в актрису Веру, с которой познакомился во время постановки одной из пьес.

Блок просто сходил с ума от этой женщины. Он посылал ей цветы, писал стихи. Ходили слухи, что готов даже был расстаться с женой, лишь бы видеть ту, которая так сильно приглянулась его сердцу.

Также Александр был влюблен в певицу Любовь Андрееву-Дельмас. Они встретились в 1913 году. Их роман длился пару месяцев. Он читал ей свои стихи, а она пела для него романсы. Но Блок вскоре начал тосковать по своей жене и пара рассталась.

Выступал в Большом драматическом театре

В 1919 году Александр решил вступить в должность председателя управления в Большой драматический театр, который открылся в том же году, 15 февраля.

Блок занимался не только подбором репертуара, но и объяснял многие сцены актерам, присутствовал на репетициях. А также произносил вступительную речь каждый раз перед выступлениями.

Биография людей

������.������� PR-CY.ru


Backstage at the Rockettes' Radio City Christmas Spectacular Sagan Rose : "This is our reindeer costume, which is how we start the show. This is the only costume that we get in our dressing rooms upstairs. All of these bells are hand-applied — everything is so custom, they do an amazing job for us. The leggings have an ombré effect. It's the smallest details that make the biggest difference." Raley Zofko: "It goes all the way down into our custom-designed LaDuca reindeer boot to look like a hoof of the reindeer. But our favorite part of this costume is our antlers. And — surprise surprise, I'm giving away a little story — they light up at the end [of the number], and we control that. We have a button that we press on a specific count, to specific music, on a specific step." Rose, left, and Zofko. pre bonded hairRacked: How much works goes into fitting each costume to each girl? Sagan Rose: "We start rehearsals at the end of September, and we usually have our fittings a couple weeks before that. But the costume shop is working tirelessly all year. They're so good about it, even if it's the littlest thing — they want to make it so custom and nice for us, because we do spend so much time in them and have so many shows. They want to make sure that we're comfortable. I've been doing the show for eight years now, so they keep my costumes for me year after year. But, you know, things change, bodies change. And if I ever come back and need alterations, it's very easy." Raley Zofko: "And stuff happens throughout the season because we're moving. We're athletes in our costumes. If something unravels, they instantly fix it either during the show or after the show. Everybody is just so on it and professional, and it's what makes the show run smoother." Sagan Rose

: "This is my personal favorite. I just feel kinda sassy, like a cliché Rockette. I t's all about the legs — the numbers starts just from our feet to the top of our skirts showing. So that's the focus of this costume. This is pretty close to the original version when they started the 12 Days of Christmas number here, which I want to say was about 10 years ago. It's so pretty with the lights and the colors and everybody in line together. So they really haven't had to change much." Raley Zofko: "The mesh is different because everyone's skin tone is different, so the wardrobe and costume department custom-dye it. And then we have our head pieces that we have to pin on, and then we do a bunch of head turns to make sure that those are bobby-pinned...after our seven and a half-minute minute tap number, we do kicks, which is pretty exhausting. Our show shoes actually have this battery-packed mic that goes in between the heel." Sagan Rose: "So all the taps are live. We get notes that are like, 'Make sure the heel sound on count is clearer, or sharper, or faster, or together.'" Racked: You'll go out in costume a lot for charity and publicity. Where are some of the fun places you go? remy hair extensionsRaley Zofko: "I got to do the New York Presbyterian children's hospitals last year and it was so wonderful to talk to the children that just need some holiday cheer and love. We literally had a dance party with them, so we danced with all of the kids in our costumes and they were looking at us like, 'Oh my gosh!'" Sagan Rose: "I think it's always fun to do the Macy's Day Thanksgiving Parade. That's when I first saw the Rockettes. I'm from Kentucky, and my grandmother brought my family up to New York when I was little and I was like, 'I want to do that one day.' The parade is a fun place to be in costume because it's a tradition to have us there, and you feel like it's a really big honor." Raley Zofko: "I have friends and family that come up just for the parade. I'm from Alabama, and they fly all the way up to sit in the stands to cheer on the Rockettes." Raley Zofko : "'Soldiers' is my favorite number because it's been in the show since its inception. I feel like I am part of history when I put this costume on. W e have the jacket, we have the pants, and we have the two and a half foot-high soldier hat.

Sagan Rose: "Liza Minnelli's father [Vincent] designed this, and he choreographed the number. And we do the same choreography, wear the same costume. It's really cool because you can see that Raley and I are not the same height — she is closer to the center because she's a taller girl, and I am on the very very end of the line. And when we line up we all want to seem that we are the same height, so they custom-make these jackets and pants to your height. My jacket might be a little shorter than hers so that everything matches in line." Raley Zofko: "These pants are foam pants. Because back in the day, when I started the show, they starched-pressed the pants. They stood up on their own — those were very intense." Sagan Rose: "You walk a little straighter, a little stiffer, and it's easier to perform the 'Parade of the Wooden Soldier' routine with the costume like that. And then we have our tap shoes and these round little fabric cheeks that we put on. We go through about 30,000 of those in a Christmas season. Some girls tape them to their cheeks, but I do Vaseline, because my cheeks are sensitive to the tape." Raley Zofko : "We actually get notes if our solider hat isn't straight up and down. What we do is we put their head up against the wall, so that it lines up so and the back of the hat is straight. If someone's hat is too tilted or too back, it could throw off the line completely. We'll get hat notes, like, 'Raley, your hat was a centimeter back!'" Racked: When you're going from a costume like '12 Days of Christmas' that's all about the legs to being completely covered up as a wooden soldier, what does that change in the way that you're dancing or the way that you're presenting yourself? Sagan Rose: "The costume department and the designers take into consideration what movement we're doing in each number. So I don't feel hindered because the movement is fit for this costume, and the costume is fit for the movement. In rehearsals, we rehearse for a month and a half without costumes, and you get used to that. Then you put on the costumes, and it changes the way you dance." Raley Zofko: "Along with what Sagan is saying, I feel like they take into consideration the simplicity of 'Soldiers' or the extravagance of '12 Days.' In 'Soldiers,' it's just about the formations and the history of the number, so they don't need that much movement. And '12 Days' is very in-your-face, and the costume is accordingly descriptive in that fashion." Raley Zofko : "This is the 78-second change that we were talking about. We have our dress and the coats — right here we have green stripes but there's also red stripes as well. There are so many pieces to it, and we have to get out of all of ['Soldiers'] and get to this, and it's just organized chaos." Sagan Rose: "But it's so organized that it's not chaos! Depending on where you are in the line, there's red and green dresses. This jacket has really simple snaps that really get us in and out, because the change is so fast getting into it and it's choreographed getting these off [on stage]. It could be a little stressful if it wasn't so easy. It's kind of fun because, you know, we're human, and there are wardrobe malfunctions. So if someone's having trouble getting out of their coat, because we do get sweaty and things stick to you... Raley Zofko: "We stand next to each other in this number, too. Which is so funny because I'm so tall and you're so..." perruques cheveux naturelsSagan Rose: "Short. You can say it." Raley Zofko: "You're not as tall as I am. We've had the 'take the jacket off!' emergencies where you're praying the girl behind you can hear you and help you remove it." Racked: Is this where these little guys belong, fastened on the jacket? Sagan Rose: "These are the earrings, and they're there for the changes. We put them on the collar just to make it easy. You know where everything is — I know where to reach for my earrings even when I'm not looking. This is my last step of getting dressed." Racked: Is there ever any issue with the heavy makeup? Are you ever getting something on and you just take your face off on your dress? Sagan Rose: "It happens. We're sweating, we're working hard, and it gets hot underneath those lights. So occasionally, there's white fur near our face and we do get makeup on them, but wardrobe can handle something like that in a snap and by the next show it's clean." Sagan Rose : "So we go from glamorous, sparkly, sassy

Rockettes to this." Raley Zofko: "This is such a crowd pleaser, actually. This is one of my favorite numbers to perform, too. We get to go through the audience this year, which is so cool because we're dancing and stepping all jolly and you get to look at an audience member right in the face and say 'So be good, for goodness sake!' And some of them are freaked out, and some of them love it. This costume is awesome." Sagan Rose: "Everyone thinks that this is a real fat suit, like padded fat. But it's not — it's like a harnessed wire inner tube. We fit right in there and there's no padding down here. Everyone is really surprised that we're all jumping with that. It's nice that there is freedom in this, because we are doing such big movements. It's not necessarily pressed up against our bodies, so we can still move and jump around." Raley Zofko: "The thing that I want to point out here is the wig department — because we kind of get a little messy in our number, they curl our hair and fix this after every performance to make our Santa beards look real and authentic." Racked: Tell us about the space we're in right now — there are a lot of costumes in here. Raley Zofko: "This is the nap space, and lots of changes happen back here. The ensembles are back here, the Rockettes are back here — this is the largest space that we have to change." Sagan Rose: "There can be anywhere from ten to forty [costume] people back here." Raley Zofko: "We have about ten costume changes, and that's just as much choreographed backstage as it is on stage." Racked: Are you just throwing things off and leaving them in a pile for people to handle so you can get back out there? Sagan Rose: "We each have a spot that one or two girls will go to, and there's one dresser to about two girls. We have amazing, amazing dressers. As soon as we come off stage, we're running, and we know exactly where we're going, we know who to look for. It's even choreographed how, if we're changing together, I'll do my earrings first and my dress second and my shoes third, and she'll do her shoes first and her dress second and her earrings third." Raley Zofko: "It's as organized as a [quick] costume change can be." perruques cheveuxRaley Zofko: "This was a newly designed costume by Greg Barnes in 2014. There used to be a rag doll dress that was longer and less form-fitting, and this is cinched at the waist and shorter. And we have the cutest red-and-white striped tights. And underneath that, we have our custom-designed bloomers that I absolutely adore." Sagan Rose: "I wish I could purchase them at a store — they're that cute." Raley Zofko: "We have our glasses, and we have our wigs. This is a wire material that fits right on top of your head." Sagan Rose: "And they are actually pretty light on our heads. We keep the wig caps [from 'Dancing Santas'] on for that." Raley Zofko: "And then we have our Mary Jane tap shoes, which are also miked." Sagan Rose: "We charge the '12 Days of Christmas' tap shoes and these tap shoes after each show, just to make sure." Raley Zofko: "It's so much fun to be a rag doll and get to dance and make funny faces at your friend and look at the audience and blow them kisses." Sagan Rose: "A lot of us come up on the pit of the stage so we are literally this close to the audience, and there will be little kids in the front being like 'Oh my gosh!' They don't know what is happening, their minds are blown, so it's fun to play with them." Racked: You two are seasoned pros at eight and nine years. Has anyone in this cast been around for longer?

Raley Zofko: "There are girls that have been doing it for 16 years that are still in the line!" Racked: Do you have a memory of a favorite show that was a little bit out of the ordinary? Raley Zofko: "There's a gold cast and a blue cast, and I just transitioned from the gold cast." Sagan Rose: "The blue cast is all the morning shows. while the gold cast is all the evening shows." Raley Zofko: "But the gold cast hasn't been doing opening night — this year, when I transitioned to the blue cast, I got to do opening night. That was literally spectacular because there is just such an energy on opening night that I've never felt before. I don't really get nervous anymore. I've done it a lot, and the show is very similar in the ways it changes [from year to year]. I focus on the changes so that I know exactly what to not mess up on, or try to not mess up on. But I've never felt that much energy, love, and support. We had the other cast in the theater watching us, too." lace front wigsSagan Rose: "It was the best crowd I've had in eight years. I felt like a rock star." Racked: What has it been like to perform on this huge world stage, and how is it different to perform elsewhere? Sagan Rose: "Well, to me, I feel like Radio City is my second home. I feel so comfortable on stage and I feel like we all have a bond, especially during the holidays, because a lot of us are from different places and don't have families here. I just feel so at home and so at peace on this stage. [But] when we do travel and perform outside, it's always a nice, different energy that you get." Raley Zofko: "It might be a little bit nerve-wracking in a different way, but it's just as exciting. It's just different — you can't really compare Radio City to outside venues because there's that sense of comfortability on this stage." Sagan Rose: "This is one of my favorites to wear — like '12 Days of Christmas,' the legs are highlighted. With this design, they really wanted to emphasize that every snowflake, like every Rockette, is different, but we come together to make a beautiful snowstorm. So there are six designs of this costume in six colors. All of these straps [on the top] are the biggest change."

Raley Zofko: "On my purple costume, I don't have any of these straps in the front at all. And then we have multiple cuffs and ribbons with rhinestones, and everything is covered in Swarovski crystals. Like what Sagan said, every Rockette is different, and every costume is different, and that's what they try to do with this design. And I think it's so gorgeous. On stage, it's beautiful — with the choreography in the mix, we're beautiful snowflakes dancing in a snowstorm." Sagan Rose: "Linda Haberman was the choreographer for this, and she really emphasized that she really wanted to bring our individual personalities to the stage and celebrate that. Because when you think of the Rockettes you think of a big group of women, but we all are different and have different personalities and different ways that we dance. So it's a really nice number to perform." Raley Zofko: "And then on our LaDuca shoes, the color is painted to match our tights, and the heels have Swarovski crystals on them." Sagan Rose: "This heel is different than our other ones, because it's about a half inch higher to continue the line of the leg. It's a leggy costume." cosplay wigsRacked: What advice would you give to Rockette hopefuls? Sagan Rose: "Taking ballet is very important for dancers, because if you have that good technique background, it will show in anything you do." Raley Zofko: "Tap is very important, too. All versions and styles of dance are important for Rockettes because we are proficient in all of it. I would say take as many classes as often as you can and focus on your technique." Sagan Rose: "And any job, especially in the performing arts industry, is so specific in what they need. So one year, they might need a tall girl, or they'll need a shortish girl for my spot. I think it's perseverance — If you have a goal, don't ever take no for an answer." Raley Zofko: "I would finish that off with dream big, and don't ever lose sight of your dreams. I'm from a small town in the very tip of Alabama and there's not very much dance and entertainment and theater down there. So when I first started dancing, I didn't necessarily know what was out there. And it was just once upon a time — Sagan said she saw the Rockettes at the Macy's Thanksgiving Day Parade and so did I — and I thought, 'That is glamorous, that is beautiful. They are dancing, and I dance.' And it just became a tiny little dream that grew into a big dream, and now it's my life. It's just so unbelievable that it actually came true."